Zašto je na gasomeru m³, a na računu kWh? Kako se obračunava potrošnja gasa


Ako se grejete na gas i pogledate stanje na gasomeru, videćete potrošnju izraženu u kubnim metrima – m³. Onda stigne račun, a na njemu se pojavljuju kilovat-sati – kWh.

Logično pitanje je: ako gasomer meri kubike, zašto se potrošnja gasa obračunava u kilovat-satima?


Ako se grejete preko toplane, možda uopšte nemate gasomer, ali se na računu ponovo mogu pojaviti kWh, uz kvadraturu stana.

m³, kWh, m²... Deluje komplikovano, ali zapravo nije.


Potrebno je samo razdvojiti tri stvari: koliko gasa trošimo, koliko energije dobijamo i koliki prostor tom energijom grejemo.


Šta zapravo meri gasomer?

Gasomer ne meri energiju niti proizvedenu toplotu. On meri zapreminu prirodnog gasa koja je prošla kroz njega, zbog čega stanje pokazuje u kubnim metrima – m³. Ako je početkom meseca stanje bilo 5.200 m³, a na kraju 5.300 m³, kroz gasomer je prošlo 100 m³ prirodnog gasa. Ali za grejanje nije važna samo zapremina gasa, već i količina energije koju taj gas sadrži.

Zato dolazimo do kWh.


Kako od m³ gasa dolazimo do kWh?

Kubni metar govori o zapremini gasa, dok kWh govori o energiji. Ne postoji univerzalna računica po kojoj je 1 m³ gasa uvek jednak tačno određenom broju kWh. Toplotna vrednost prirodnog gasa može da varira, pa se pri obračunu uzimaju u obzir odgovarajući podaci o kvalitetu gasa i uslovima merenja. Radi jednostavnog primera, pretpostavimo da smo potrošili 100 m³ gasa i da računamo sa približno 11 kWh energije po m³:

100 m³ × 11 kWh/m³ = približno 1.100 kWh

Dakle, kroz gasomer je prošlo 100 m³ gasa, a taj gas je u našem pojednostavljenom primeru sadržao približno 1.100 kWh energije. Zato na gasomeru vidimo m³, a na računu kWh.

kWh nije samo „jedinica za struju“

Kilovat-sat najčešće povezujemo sa električnom energijom, ali kWh je jedinica energije, bez obzira na njen izvor. Zato se pojavljuje i kod prirodnog gasa, ali i kod daljinskog grejanja. Kod sopstvenog gasnog grejanja energiju iz gasa u toplotu pretvara kotao. Kod daljinskog grejanja toplota se proizvodi van našeg stana i sistemom dolazi do zgrade. Put je drugačiji, ali i dalje govorimo o energiji potrebnoj za zagrevanje prostora.


Zašto su nekim Beograđanima računi sada viši zimi, a niži leti?

Ovo je dobar primer zašto je korisno razumeti razliku između kvadrature i utrošene energije. Kod obračuna grejanja prema zagrevanoj površini korisnici su navikli na relativno ujednačene mesečne iznose tokom godine. Kod dela korisnika daljinskog grejanja u Beogradu obračun se sada vrši prema utrošku. Zbog toga su zaduženja van grejne sezone niža, dok tokom grejne sezone rastu jer se tada pojavljuje i utrošena, odnosno raspodeljena toplotna energija. Zato veći zimski račun u odnosu na letnji ne znači automatski da je grejanje u istom odnosu poskupelo. Promenio se i način na koji se trošak raspoređuje tokom godine. Mnogo je korisnije posmatrati potrošnju tokom cele grejne sezone nego porediti samo jedan letnji i jedan zimski račun.


A gde se pojavljuju kvadrati?

Kvadratni metar – m² – ne meri energiju. On nam govori koliku površinu grejemo. Dva stana od po 70 m² mogu, međutim, imati veoma različitu potrošnju. Stan sa dobrom izolacijom i stolarijom, okružen drugim zagrejanim stanovima, nema iste toplotne gubitke kao stan iste površine na poslednjem spratu, sa više spoljnih zidova i starom stolarijom. Zato isti broj kvadrata ne znači i istu potrošnju energije.

Ako objekat od 100 m² tokom određenog perioda za grejanje potroši 10.000 kWh:

10.000 kWh ÷ 100 m² = 100 kWh/m²

Taj podatak nam govori više o potrošnji objekta nego sama kvadratura.

Najjednostavnije rečeno:

m² govori koliko prostora grejemo, a kWh koliko nam je energije za to bilo potrebno.


Šta još utiče na potrošnju grejanja?

Na količinu energije potrebnu za grejanje utiču izolacija, stolarija, položaj objekta, spoljna temperatura, temperatura koju želimo u prostorijama, način provetravanja i sam sistem grejanja. Kod individualnog grejanja na gas važni su i stanje, podešavanje i regulacija sistema.

Zato pitanje „koliko troši stan od 70 kvadrata?“ nema jedan univerzalan odgovor. Ako je jedna zima hladnija od druge ili u stanu održavamo višu temperaturu, biće nam potrebno više kWh iako se kvadratura nije promenila.


Račun nam govori više od toga koliko treba da platimo

Kada pratimo potrošnju u kWh, a ne samo iznos u dinarima, možemo mnogo bolje da razumemo svoje grejanje. Možemo da uporedimo potrošnju iz sezone u sezonu i vidimo šta se dogodilo nakon zamene prozora, poboljšanja izolacije ili promene načina na koji koristimo grejanje. Takođe možemo da razlikujemo dve stvari koje se često mešaju: koliko energija košta i koliko smo je zaista potrošili.

To je posebno korisno kada se menjaju cene ili način obračuna.

m³, kWh i m² – najjednostavnije objašnjenje


Na kraju, sve možemo svesti na tri reda:

  • m³ – koliko je prirodnog gasa prošlo kroz gasomer.
  • kWh – koliko energije posmatramo ili trošimo.
  • m² – koliku površinu grejemo.


Kada razumemo razliku između ova tri podatka, lakše je razumeti i sopstvenu potrošnju i račun za grejanje. Jer nije važno samo koliko plaćamo, već i koliko nam je energije potrebno da zagrejemo svoj dom.


Česta pitanja


Koliko kWh ima 1 m³ gasa?

Ne postoji jedna fiksna vrednost koja važi u svim situacijama, jer energetska vrednost prirodnog gasa može da varira. Za grubu računicu često ćemo dobiti vrednost od oko 10–12 kWh po m³, ali za stvarni obračun treba koristiti podatke sa računa distributera.

Kako se m³ gasa pretvara u kWh?

Pojednostavljeno, količina gasa izražena u m³ povezuje se sa njegovom toplotnom vrednošću kako bi se dobila količina energije u kWh. Zbog toga gasomer može da pokaže potrošnju u m³, dok se na računu ista potrošnja iskazuje kroz energiju u kWh.

Šta znači kWh/m² kod grejanja?

kWh/m² pokazuje koliko je energije potrošeno u odnosu na površinu koja se greje. Na primer, ako je za grejanje prostora od 100 m² potrošeno 10.000 kWh, potrošnja iznosi 100 kWh/m² za posmatrani period.

Ovaj podatak može biti koristan za praćenje potrošnje objekta kroz vreme, ali pri poređenju različitih objekata treba uzeti u obzir izolaciju, položaj, vremenske uslove, željenu temperaturu i druge faktore.