Novi obračun grejanja preko Infostana: kako čitati račun i koliko će biti zimski računi?

Ako ste uz račun Infostana dobili obaveštenje Beogradskih elektrana sa grafikonom na kojem se pojavljuju kWh/m², verovatno vas najviše zanima jedno pitanje:

Koliki će biti račun za grejanje kada počne zima?

Kod dela korisnika Beogradskih elektrana promenjen je način obračuna. Umesto približno jednakog mesečnog zaduženja tokom cele godine, račun se sada sastoji od fiksnog dela i dela koji zavisi od stvarno utrošene toplotne energije. To praktično znači: manji računi van grejne sezone, ali veći računi tokom zime. Beogradske elektrane upravo na to upozoravaju korisnike koji prelaze na obračun prema utrošku.

Pogledajmo šta to konkretno znači na primeru pravog Infostan računa za stan od 67 m².

Šta se menja na računu za grejanje?

Kod korisnika kojima se grejanje obračunava prema potrošnji postoje dva osnovna dela računa:

• Instalisana snaga – fiksni deo računa.
• Utrošena energija – promenljivi deo koji zavisi od količine isporučene toplotne energije i izražava se u kWh.

Beogradske elektrane navode da računi domaćinstava koja plaćaju prema izmerenoj količini toplotne energije sadrže upravo fiksni i varijabilni deo. Zato račun za grejanje ne nestaje ni leti. Na računu koji analiziramo, za stan od 67 m², u junu je raspoređena toplotna energija 0 kWh, ali i dalje postoji stavka za instalisanu snagu.

Kada počne grejna sezona, na taj fiksni deo dodaje se i potrošena energija.

Šta znači grafikon Beogradskih elektrana?

Uz račun je dostavljen i grafikon koji poredi prethodni način obračuna prema zagrevanoj površini sa obračunom prema utrošku. Kod starog obračuna potrošnja je predstavljena približno ravnomerno – oko 10,03 kWh/m² mesečno.

Kod obračuna prema utrošku slika je potpuno drugačija:

• novembar – 4,81 kWh/m²                                
• decembar – 15,64 kWh/m²
• januar – 26,47 kWh/m²
• februar – 31,28 kWh/m²
• mart – 22,86 kWh/m²
• april – 14,44 kWh/m²
• maj – 4,81 kWh/m²

Tokom letnjih meseci potrošnja za grejanje na ovom grafikonu iznosi 0 kWh/m². Važno je razumeti da ovo nisu dinari. To je količina energije potrošena po kvadratnom metru zagrevane površine.

Koliko je to energije za stan od 67 m²?

Uzmimo februar, koji je na grafikonu mesec sa najvećom potrošnjom:

31,28 kWh/m²

Za stan od 67 m²:

31,28 × 67 = 2.095,76 kWh

Dakle, prema podacima korišćenim u ovom primeru, stanu bi u februaru bilo raspoređeno približno 2.096 kWh toplotne energije.

Za poređenje, u januaru bi to bilo:

26,47 × 67 = 1.773,49 kWh

A u decembru:

15,64 × 67 = 1047.88 kWh

Odjednom grafikon postaje mnogo razumljiviji: najveći deo energije troši se i naplaćuje upravo tokom najhladnijih meseci.

Kako se određuje koliko kWh pripada stanu?

Toplotna energija se meri na nivou objekta, odnosno na mernom uređaju u toplotnoj predajnoj stanici. U slučaju raspodele prema zagrevanoj površini, očitana energija objekta raspoređuje se srazmerno učešću površine konkretnog stana u ukupnoj zagrevanoj površini objekta.

Na računu koji analiziramo imamo:

površinu stana – 67 m²

ukupnu zagrevanu površinu objekta – 8.133 m²

Udeo ovog stana je zato približno:

67 ÷ 8.133 = 0,00824, odnosno oko 0,82%.

To je važno i zbog još jedne stvari: dva stana od 67 m² u različitim zgradama ne moraju imati istu potrošnju. Potrošnja zavisi od same zgrade, vremenskih uslova, toplotnih gubitaka i načina korišćenja sistema.

Koliki bi mogao da bude račun za grejanje?

Sada dolazimo do dela koji verovatno najviše zanima svakog korisnika. Za grejnu sezonu 2026/27 Beogradske elektrane su 26. avgusta 2026. donele odluku o promeni cena, ali je u objavi navedeno da odluka treba da dobije saglasnost osnivača pre objavljivanja i primene. Zato ćemo sledeću računicu posmatrati kao procenu, koristeći cenu energije od 7,76 din/kWh bez PDV-a i povećanje fiksnog dela od 18,02%.

Na našem postojećem računu fiksni deo iznosi približno 3.820 din bez PDV-a.

Sa povećanjem od 18,02%:

3.820 × 1,1802 = oko 4.508 din

Sada možemo da izračunamo približan februarski račun.

Primer za februar

Stan ima 67 m², a na grafikonu je za februar prikazano 31,28 kWh/m².

Prvo računamo potrošnju:

67 × 31,28 = 2.095,76 kWh

Zatim cenu potrošene energije:

2.095,76 × 7,76 = oko 16.263 din

Dodajemo procenjeni fiksni deo:

16.263 + 4.508 = 20.771 din bez PDV-a

Sa PDV-om od 10%:

Procenjeni trošak grejanja za februar: oko 22.850 dinara sa PDV-om

To je samo deo Infostan računa koji se odnosi na grejanje. Ostale usluge koje domaćinstvo plaća preko Infostana dodaju se na ovaj iznos.

Takođe, ovo nije najava da će račun za februar zaista biti 22.850 dinara. Računica koristi istorijsku potrošnju prikazanu na grafikonu kao primer. Stvarna potrošnja naredne zime zavisiće, između ostalog, od vremenskih uslova. I same Beogradske elektrane navode da se buduća zaduženja mogu samo okvirno procenjivati na osnovu prethodne raspodeljene energije i važeće jedinične cene.

Kako sami da izračunate približan račun?

Kada dobijete podatak o potrošnji u kWh/m², računicu možete napraviti i sami.

• Prvo: površina stana × kWh/m² = potrošnja stana u kWh
• Zatim: potrošnja u kWh × cena jednog kWh = varijabilni deo
• Na kraju: varijabilni deo + fiksni deo = račun bez PDV-a
• Na dobijeni iznos dodaje se PDV.

Zaključak

Novi način obračuna ne znači da će grejanje svakog meseca koštati 20.000 ili 23.000 dinara.

Najveća promena je u rasporedu troškova tokom godine. Van grejne sezone plaća se fiksni deo, dok tokom zime na račun dolazi i stvarno utrošena energija. Zbog toga će razlika između letnjeg i zimskog Infostana biti mnogo primetnija nego ranije.

Naših oko 22.850 dinara za februar je ilustrativna računica za konkretan stan od 67 m², zasnovana na potrošnji iz dostavljenog grafikona i pretpostavljenim novim cenama. Stvarni račun znaćemo tek kada bude poznata stvarna potrošnja i kada budu primenjene važeće cene.

A ako vam je oznaka kWh poznata iz našeg prethodnog teksta o računima za gas, razlog je jednostavan: kWh nije „jedinica za struju“, već jedinica energije. Kod prirodnog gasa do kWh dolazimo preko potrošenih kubnih metara. Kod daljinskog grejanja kWh predstavlja isporučenu toplotnu energiju. I upravo zato je kWh jedan od najkorisnijih podataka kada želimo da razumemo koliko energije trošimo na grejanje – i koliko nas to na kraju košta.